-АЉАСКИ-

Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... финска црква их има за своје заштитнике) у последњих неколико векова руска црква је имала своје ми- сионаре у сибиру и кини, међу ески- мима (алеутима) на далеком северу, и у јапану најпознатији проповедници еванђеља из овог времена су били св николај касаткин, просветитељ јапана и оснивач јапанске цркве, и преподоб- ни герман аљаскински, који је живео и проповедао међу далеким алеутима (xix в) преподобни герман је прогла- шен за просветитеља аљаске и амери- ке (1970 г) између два рата је и српска црква имала своју мисију у чехословачкој, на челу са митрополитом јосифом и оцем јустином (поповићем) резултат тог мисионарског рада је данашња право- славна црква у чехословачкој црква православна има и данас своје мисије и мисионаре у кореји, као и у африци – у уганди, кенији, заиру, међу народима црне боје на том благосло- веном послу се нарочито труде грчка црква и александријска патријаршија, под чију духовну власт припада африч- ки континент сви православни хришћани су дужни да ревнују и да проповедају име хри- стово, свуда и на сваком месту, речју, делом и животом ако сви нису у стању да иду у далеке земље да проповедају христа онима који га нису упознали, за једно су сви способни: да се свако- дневно моле богу за све оне које је бог одабрао да проносе славу имена њего- вог међу оне народе, који су још у тами незнања и чекају да их обасја светлост еванђеља христовог  извор: епископ данило и епископ амфилохије, нема лепше вере од хришћанске, српска православна епархија сремска, сремски карловци 1996 епископ будимски др данило крстић (1927– 2002) 36 2/2014 – шта су ти рекли лекари? – ништа шта да ми кажу кад ништа не могу да учине имам камење у бубрезима и у жучи, тироида ми не функционише нити да ме оперишу, нити постоје леко- ви моји болови и даље ме ломе, непод- ношљиви су, немир и у души и шта да ти причам?! мораћу још да покушам са јогом кажу да је то спас – шта је спас?! – па, та јога уствари, медитација имам добру препоруку тај предавач каже да је то православни метод – како јога, па још и православна? – не знам тако он каже – и ти му верујеш? а шта каже твој свештеник? – нисам га питала не знам овај ми тврди да је то све православно – он то може да тврди само онима који не знају шта је то православље – каже да је то хришћански метод – да, ђаво се често прави како је „ве- лики хришћанин“ и још „православац“! уме да буде тако сладак, љубазан и при- мамљив да не можеш да му одолиш јер је умотан у најљупкији огртач, па чак и хришћански што да не? јесте да он не може преварити праве хришћане, јер они знају чији су, али оне номиналне, кад год то пожели – па, добро, сада ти мени причаш при- че али, ја сам свуда тражила лек, па и у цркви кад год погрешим, одем у црк- ву и запалим свећу бог је милостив па ће ми опростити – ти палиш свеће да ти се опросте гре- си? ти, драга моја, мораш да идеш на ве- ронауку за одрасле, а не на јогу па упра- во си ти тај номинални хришћанин и треба да постанеш прави а прави нећеш постати без знања о православној вери па, ти не знаш ни зашто се пале свеће, а камоли како се опраштају греси! крште- на си још као беба, цео живот провела нехришћански и овако олако си изгуби- ла крштењску благодат? – шта, зар бих требала поно- во да се крстим? – немој да се љутиш није ми намера да те вређам, него ти говорим за твоје добро не може се нико двапут крстити ново крштење је покајање и света тајна исповести то је једини начин да нам се опросте греси покај се, исповеди своје грехе свештенику, пости и причести се, и вратиће ти се изгубљена благодат, али и здравље да, и здравље ако не физич- ко у потпуности, вратиће ти се духовно здравље, које ће постепено утицати и на физичко тако је било и са мном гово- рим ти из сопственог искуства јога учитељ јоге каже да ми морамо прво себе да заволимо, па ћемо тако заволети бога и људе – дивног ли савета! љупке ли речи! тако је и сатана прво заволео себе да би кроз ту себичну љубав „заволео“ и бога и људе! радмила грујић згоде и незгоде март/април 2014 37 – али, ја не могу да постим не смем – добро о томе се посаветуј са свеш- теником покајање је веће од поста и то је подвиг хришћани су подвижници знаш ли шта то значи? то значи: трудбе- ници, молитвеници, милосрдници, они који се одричу себе зарад других – ти то мене шаљеш у манастир? да се замонашим? – ма, не сви ми, мирјани имамо ма- настир и у својој кући, и на послу, и у комшилуку, и у продавници ту су наша главна послушања христос каже: „воли- те једни друге“ ето, у тој љубави је сав закон божији и наше послушање – али, овај учитељ јоге каже да ми морамо прво себе да заволимо, па ћемо тако заволети бога и људе медитација је ђавоља работа и њен мир је мир са ђаволом а мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу светоме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – цркви христовој еф 6, 18 (фото: небојша ћосовић) 38 2/2014 – дивног ли савета! љупке ли речи! тако је и сатана прво заволео себе да би кроз ту себичну љубав „заволео“ и бога и људе зар не осећаш на кожи ту његову „љубав“? видиш ли како је сладак ђаво?! он нас учи да радимо управо оно што је и сам урадио заволео је себе таквом си- лином да се погордио и хтео да он поста- не бог а онда то назива православним – не, он каже да наша личност, по- што је од других угрожена, треба да кроз медитацију успостави хармонију са богом и људима – и то без мирења са њима? вероватно у лотосовом цвету, бежањем и од бога и од људи, у нирвану? је ли тако? – да, спомињао је нирвану али, дозво- ли да ти објасним: мени је потребан пра- ви лекар, а ти стално причаш о цркви – да, ја ти заиста стално причам упра- во о лекару, а тај лекар је црква, тело христово, чији си ти члан, драга моја, хришћанко размисли и сама: одакле до- лази та „запршка“, то да ти не знаш где је истина и где треба да је тражиш? – али, он ми је рекао да је медитација толико благотворна да ћу тако постићи мир, који ми је неопходан ради излечења – мир душе са телом – да ти је потребан мир – то ти је је- дино добро рекао, али какав мир, то ти није рекао убеђује те да је он медита- цијом достигао такав савршени мир, који и теби нуди како тај мир мири душу са телом? умртвљујући је и изго- нећи из човека страх од бога, онај страх који је почетак мудрости и истинитог мира тиме се, заправо утерује у чове- ка вештачки назови „космички мир“ у коме нема ни бога ни људи, који баш и треба да вас од њих заштити „ауром сепаратизма“, и чини вас јединкама које плешу саме по том празном космосу тај мир не мири него истерује из човека и бога и људе, боље рећи, убија бога у човеку, тера га у богозаборав и самоза- борав тиме се утерује мир који празни душу и срце, уместо да их пуни богом и људима ђаволов мир не постоји, али постоји имитација тог мира, прелест, а то ти је та твоја медитација медита- ција је ђавоља работа и њен мир је мир са ђаволом а мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу свето- ме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – црк- ви христовој  мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу светоме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – цркви христовој фото: небојша ћосовић згоде и незгоде март/април 2014 39 много је благословених народа на овоме свету, али изузетно место у њему припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, и зато су странице књиге не- беске русије једне од најисписанијих, а календар светих један од најпотпунијих све истински руско од почетка је цркве- но, а све народно духовно и благочести- во: и данас, када се каже, русија, помис- ли се на православље и ћирилицу кроз двери ове свете земље, видећемо, назире се оно небеско, неисцрпно поји- ло вечног живота, чији је родоначалник и игуман свети сергије радоњешки има примера у историји да су роди- тељи молитвом, жртвом пријатном мог- ли бога да умилостиве за изузетним че- святая русь игуман русије свети сергије радоњешки руски народ одувек је жудео за христом, и зато су странице књиге небеске русије једне од најисписанијих хаџи драган поповић од овог броја православног ми- сионара отварамо редовну рубрику „святая русь“, у којој ћемо, пово- дом миленијумског јубилеја крштења руског народа, приказивати жи- тија руских светитеља и поучне до- гађаје везане за њих параклис извора светог сергија 40 2/2014 дима и није се то догађало само негде, у једном народу тако су у роду српском племић немања и ана измолили светог саву равноапостолног, а у роду руском, благочестиви кирил и марија, светог сергија, и тако постали стубови наро- да који ће спајати небо са отаџбином знали су и сава и сергије да је њихов избор подвиг добри, богољубље и чове- кољубље, да тој стварности морају при- ступати мером неизмерне љубави бо- жије а та мера богу јесте послушност и жртва за народ свој, у вери непостидној, сталној, светлој свети сергије, коме је световно име било вартоломеј, родио се, као и њего- ви родитељи, код града ростова, који неће постати познат само по светом сергију, већ и због ане кашенске и ве- ликог владике руског светог димитрија ростовског у околини родне куће све- тог сергија сачувана је црква у коју су на богослужења ишли сергијеви роди- тељи на једној божанственој литур- гији, на којој је узела учешће и сергијева мајка, док је са њим била у благослове- ном стању, дете из утробе се три пута изузетно гласно пројави а сви присут- ни, видно, изненађени наслутише но- вог светитеља на месту куће његовог рођења данас је омалена црква брвнара, посвећена светој тројици вартоломеј је растао мирно, са својом старијом браћом, но школа му није нај- мали вартоломеј и монах святая русь март/април 2014 41 боље ишла, па је дете због тога туговало међутим, то је био разлог због кога се он искрено богу молио, да га из те невоље избави тако ће једном мали вартоломеј, по очевом наређењу, отићи са књигама у велико варнавско поље – да на миру по- куша да учи вартоломеј ће тада срести чудесног монаха, који ће га благослови- ти да све што буде читао његова главица схвати са разумевањем старац му даде и мало нафоре, да му буде, како рече, на знамење благодати божије и ради разуме- вања светог писма монах посети и дом родитеља вартоломејевих, где дечака бла- гослови за знамење писмености, после чега дете, на запрепашћење присутних, одмах поче читати псалме давидове када вартоломеј напуни петнаест го- дина живота пресели се са својим роди- тељима у малени радоњеж крај москве још тада његово срце сваким се даном испуњавало благословеном слободом, која врхуни у монашком подвигу свака стопа земног шара припада богу, но постоје и таква места која оди- шу живом благодаћу иако суровог из- гледа, она су испуњавала божанске речи: где има искушења, има и божијих плано- ва зато су њих проналазили они којима бог беше све у животу сa таквом вером, младић вартоломеј пожелеће да остатак живота проведе тихујући у најгушћој шуми маковеца (како се онда, у четрна- естом веку, називао радоњеж), удаљеног четрдесетак километара од москве заједно са својим рођеним братом, мо- нахом стефаном, он ће започети градњу цркве брвнаре, коју ће посветити пре- светој тројици прве иконе из ове црк- ве – светог николе и богородице оди- гитрије – сачуване су до данас монах стефан ће ускоро напустити ово пусто и неприступачно место, а вартоломеј ће остати сам но, не може се град сакрити кад на гори стоји убрзо се његови под- визи разгласише по свој руској земљи и њему поче пристизати братија било је то после његовог пострижења у монашки лик, у двадесет и трећој го- дини живота, на дан светог сергија и вакха, по коме и доби име сергије убр- зо број братије досеже до броја двана- ест, иако се у манастиру осећала вели- ка оскудица најелементарнијих ствари за живот, чак и када су били у питању вино и брашно за свето причешће и просфоре ни воде није било у манасти- ру, па је свети сергије, подвига ради, у манастир доносио воду са најудаље- нијег места тек после петнаест година од његовог доласка, у близини се поче- ше досељавати ратари који су крчили непрегледне шуме то је схваћено као промисао – да манастир више никада не оскудева у храни али и даље није било воде за којом је сваким даном било све веће потребе, јер се братија силно умно- жи у овој светињи и као што некада мојсеју из камена потече вода у пустињи, тако на молит- ву преподобног игумана сергија вода у млазу из земље изби на површину, подно манастира данас овај извор надкриљује предивни параклис, а вода, изузетног укуса, отиче из сергијевог мермерног крста поред овог целебног извора, у околини манастира се молитвом светог појави још неколико извора наставак текста о светом сергију у следећем броју аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије све истински руско од почетка је црквено, а све народно духовно и благочестиво 42 2/2014 већ неколико година у руској репу- блици туви, области у јужном си- биру, врло успешно се богу хвала спроводи православна мисија иако је тува улазила у састав некадашње руске империје, тек је у двадесетом веку по- стала тло за сејање божанског семена тувински народ који чини већину у овој области руске федерације у највећем про- центу исповеда будизам деведесете годи- не које су представљале период „најезде“ на русију проповедника најразличитијих протестантских групација оставиле су траг и овде у виду присуства разноразних „цркава“ тамо се доста тешко живи: тува је друга област по стопи криминала у це- „богиња“ није изгорела православна мисија у туви руска православна црква обраћа много пажње на мисију у тувинској области у којој је створена посебна епархија станоје станковић „идите и научите све народе“ капела у селу салдам, тува март/април 2014 43 лој руској федерацији руска православ- на црква много пажње обраћа на мисију у тој области у којој је створена посебна епархија епископ теофан ким, први епи- скоп корејац, све своје снаге усмерава на сејање семена аутентичног црквеног живота: установљена је обавезна и врло озбиљна припрема пред крштење, орга- низоване су библијске беседе, у храмо- вима у већим градовима се свакодневно врше богослужења, заједнице по мањим градовима и селима које још увек немају свештеника под сталном су бригом при- премљених мисионара-хришћана који живе у свету, а који долазе у туву по сме- нама из других делова русије један од таквих мисионара, андреј калињин, завршивши „школу право- славног мисионара при синодалном мисионарском одељењу рпц“ (школу је основао о данил сисојев, а након њего- ве мученичке смрти синод руске цркве је укључио школу у своје мисионарско одељење – прим аут), отишао је у туву као један од првих након што се његова смена завршила, он се вратио кући, али са одлуком да остане да живи тамо до краја свог живота „нашао сам бисер због кога се продаје имање“ – овим јеванђелским речима објаснио је своју одлуку убрзо је прешао у туву за стално – андреј се у међувремену замонашио као јефрем и рукоположен је у чин јеромонаха он је један од стубова тувинске мисије, па ћемо неким одломцима из његовог миси- онарског дневника донекле приближити ситуацију у тој области, као и све оно са чиме се мисионар сусреће свакодневно његов живот и искуство само потврђују речи оца данила сисојева да се мисионар налази на првој линији фронта у борби за људске душе, да својим очима често може јасно да види како господ делује ако бог да, наш мисионарски центар „о данило сисојев“ ће помоћи мисији у том делу свету преводом рајске пирами- де светог николаја српског на тувински језик, као и слањем иконица, крстића и томе слично * * * православни мисионарски центар „о данил сисојев“ православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свеш- теника и мисионара који је мученич- ки пострадао 2009, у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног екстремног исламисте сећајући се његове жрт- ве за сведочење еванђеља христовог особито међу нехришћанима, чланови центра се труде да помогну православ- ним заједницама у земљама где пра- вославље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији православне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индонезији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverniorg, а контакт адреса је urednik@svedokverniorg владика теофан ким, литургија у кизилу 44 2/2014 „на службу долази глувонема тувинка срећем се са њом у храму обично ујутро жели да се крсти током наших сусре- та након службе припремамо се за њено крштење комуницирамо преко папира она не зна тувински, а и руски тешко чита ето каква је мука“ (3 10 13) „дан је започео предивним сусретом када сам стигао у храм сусрео ме је ту- винац који ми је пришао са питањем очи су му биле црвене, реч испрекида- на, али јасна на почетку ми је рекао да је сањао умрлог брата брат му се јавио у звоњави и зато је он јутрос дошао у храм затим, не очекујући реакцију са моје стране, почео је да ми објашњава да је будиста и да не може да се отараси слике „богиње“ прилично често се до- гађа овде да када идеш улицом, тувинци који пролазе колима стају поред и дају ти иконе: човек је купио ауто а у њему су се налазиле иконе поставља буди- стичког идола у ауто, скида иконе, али схвата да није добро да их баца и зато их оставља у храм или даје свештенику кога сретне међутим, овај случај није био такав момак је почео да објашња- ва: „дали су ми летак, а ја сам га бацио у пећ на летку је била насликана богиња, али није изгорела“ „каква ‘богиња’?“, питам га ја он ми показује на икону бо- городице и говори: „ево ова, са дететом у рукама када је био мраз, –50 степени, ложио сам пећ бацио сам тамо летак, а богиња је остала док сам чистио пећ, видео сам да није изгорела недељу дана сам ложио пећ, а она није изгорела“ док сам слушао како говори, славио сам бога и молио се за овог момка његова мајка је, по његовим речима, агресивни про- тивник хришћанства управо му је она и рекла да спали летак сада ме је питао да ли да преда храму икону мајке божије која се сачувала одговорио сам му да му господ бог који је створио васељену није тек тако дао овај знак он жели да га уразуми и усмери на пут спасења са- ветовао сам га да сачува икону код себе, у крајњој мери, док му господ не открије о јефрем калињин у разговору са тувинком која се интересује за православље владика теофан чисти снег испред вагона- храма у бај-хааку „идите и научите све народе“ из дневника о јефрема март/април 2014 45 своју вољу рекао сам му да чешће дола- зи у храм и моли се богу да му открије своју вољу“ (41013) „након службе сам се срео са глувоне- мом тувинком држећи у рукама кати- хизис, рекла ми је (написала на папиру) да је научила символ вере поставио сам јој неколико питања да бих видео да ли разуме све она је стварно сјајна, долази у храм, чека ме, а ја понекада и нисам у храму као јуче рецимо, када сам са влади- ком служио у шагонару рекао сам јој да ће ускоро бити крштење одраслих и пи- тао је да ли жели да се крсти? радосно је климнула главом! о боже, како да не по- губим све који долазе! антоније (један од мисионара из русије – прим аут) ми је рекао да је видео како ова жена уређује површину око храма данас сам видео како је чупала траву која је расла између храма и асфалта радујеш се када видиш људе који прилазе богу са самопожртво- вањем“ (91013) „вечерас се у кизилу окупио наш ми- сионарски тим, делили смо обавезе и за- дужења конкретно смо се договорили за дежурство у храму, за смене у спро- вођењу беседа за оглашене, ко и како да ствара групу за оглашење адолесцената (12–18 година), о томе да већ две недеља ради недељна школа, а још нисмо кре- нули са богословским курсевима и да би било потребно организовати то, да је потребно да се припремимо за омладин- ска окупљања која треба да се организују почетком новембра, док буде распуст дежурство у храму није само могућност да се сусретну људи у храму и донесе још већа корист онима који су већ дошли у храм, већ такође и прилика где могу да се пошаљу људи са којима си се сусрео промислом божијим једна ствар је када говориш људима: „дођите у среду у 18 ча- сова на беседе“, а друга када предлажеш да тог конкретног дана дођу током целог дана у првом случају, човек који је дошао биће принуђен да слуша оно што говори- мо свима, док је за њега можда кориснији лични разговор уопште, без дежурства у храму, мисије није мисија свако од нас је узео по један дан у недељи“ (14 10 13) о јефрем калињин у разговору са затвореником у бај-хааку мисионар антоније дулевич у разговору са људима који желе да приме крштење, тора-хем 46 2/2014 „након молебана у храм су ушли про- тестанти који су били узнемирени: „чека- мо вас два сата, а ви нисте дошли“ испо- ставило се да је антоније током посете бај-хаака прошлог петка заједно са ди- митријем разговарао са протестантима и обећа да ће следећег уторка у 14 часова поново доћи до њих пошто нико није дошао до њих, узнемирени протестанти су сами дошли након поздрављања са својим парохијанима, прешли смо у њи- хове просторије где смо почели да разго- варамо било је пријатно разговарати са таквим људима: нисмо прекидали један друго и нисмо се распаљивали што се тиче наших саговорника, тамо је највише говорио пастор који ми се чини као човек отворен да чује аргументе“ (151013) „приближавајући се храму данас, при самом улазу у порту, позвао ме је један млади тувинац који ми се брзо прибли- жавао пришавши ми, питао је: „у чему је смисао живота?“ осмехнувши се, пи- тао сам га: „слажете се да тачан одго- вор на ово питање можемо да сазнамо само од бога, који је створио и нас и целу васељену?“ он се сложио и питао: „зар служитељи бога не знају одговор на ово питање?“ одговорио сам: „знају, али сам просто желео да се уверим да имамо заједничку тему за разговор пре него пређемо на само питање“ затим смо разговарали око пола сата ту, на улици младић је философ – не по образовању, не по професији, већ по природи када смо се поздрављали, рекао сам му да ме од понедељка може пронаћи у храму где ћу бити цео дан одговорио ми је да је данас најсрећнији дан у његовом животу за мене је овај случај важна лекција која показује нераскидиву везу између молит- ве и мисионарског успеха десет минута пре нашег сусрета уопште нисам плани- рао да дођем у храм, а он није планирао да прође поред међутим, тако је уредио господ сведржитељ“ (191013) „вечерас је на беседама за оглашене било троје људи, а међу њима и људми- ла викторовна, војни лекар (по потреби и лекар хитне помоћи) она већ више од месец дана долази на беседе чим је почела да долази јако је ометала држање беседа, јер је стално шушкала кесама, стално неумесно коментарисала, бунила се против онога што се говорило и по- казивала неверје међутим, у последње време са њене стране нема проблема – долази, слуша, записује да се обрати истини су је натерали – демони у кући су почели да се појављују неки чудни предмети којих раније није било, ку- цање, шумови кренула је у храм, почела да долази на службе неко јој је рекао да треба и да се крсти пошто није била кр- штена међутим, код нас без припреме не крштавају и морала је да крене на бе- седе за оглашене изгледа да време које проводи на беседама не пролази узалуд њене мисли су почеле да се сређују, по неким питањима је већ изменила своју тачку гледишта“ (231013) * * * помените у својим молитвама црк- ву у туви, помените мисионаре који су тамо – да им господ дарује још више силе и љубави за њихово самопожртвова- но служење  епископ тувински теофан (ким), први епископ корејац, све своје снаге усмерава на сејање семена аутентичног црквеног живота „идите и научите све народе“ март/април 2014 47 опет смо у суботици, у епархији бачкој старешина цркве вазне- сења господњег, презвитер дра- ган стокин се одазвао нашем позиву, уз свесрдан благослов владике бачког г иринеја животна прича сваког свеш- теника је посебно поучна, нарочито ако он својим животом сведочи оно што као божији слуга проповеда – божију запо- вест: рађајте се како смо чули од суботичана, отац драган себе нимало не жали и даје се другима безрезервно поред редовног богослужења, председник је дечјег хора и хора за одрасле; стара се о штиће- ницима три старачка дома, као и о православним штићеницима у зајед- ници хосана (римокатоличка хумани- тарно-терапијска заједница за помоћ многодетне хришћанске породице породица стокин разговор водила: радмила грујић децу смо рађали из љубави, нисмо их конструисали и рађали плански 48 2/2014 зависницима), духовник је у затвору учествује у раду међуконфесионалних конференција, округлим столовима и симпосионима, на разне теме: улога цркава и верских заједница у светским интеграцијама, материјално и духов- но, верска толеранција, суживот срба, хрвата, мађара, муслимана; сваке сре- де учествује на сity tv у емисији „у сусрет истини“ отац драган (43) и сандра (40) имају малу парохију у свом дому – осам кћери и два сина: исидора (22), студент треће годи- не књижевности на филозофском факул- тету у новом саду, крстиња (20), студент прве године на медицинском факулте- ту у новом саду, љубиша (18), ученик средње богословске школе у крагујевцу, радмила, крштено – василија (15), учени- ца осмог разреда, близнакиње анђелија и анастасија (13), ученице шестог и ра- фаила (10), трећег разреда – ош „кизур иштван“, близнакиње теодора и ма- рија (7), похађају предшколско, и мали михајло – четрнаест месеци одлични су ђаци и музички талентовани старији су завршили нижу музичку, а анастасија и рафаила још похађају одсек за клавир љубиша је похађао виолински одсек али га због усредсређивања на друге ствари, није завршио исидора, крстиња, рад- мила и анастасија више пута су освајале награде на такмичењима младих пијани- ста, а исидора и крстиња су са одличним успехом завршиле и одсек за етно певање у зрењанину су, са шесторо деце, живели заједно са драгановим родитељима ру- коположен је 2002 године у чин ђакона, у цркви успења пресвете богородице у новом саду од владике бачког иринеја, а потом, за пар дана, у чин презвитера у манастиру ковиљ, од владике јегар- ског порфирија на дан крсне славе, св николе, 2002 године постављен је за свештеника у су- ботици током студирања, радио је као радник обезбеђења у елемирској рафи- нерији са струком хемијског техничара као стални приход, током студија, имали су и школску стипендију немачке државе у висини од 150 немачких марака, што је у то време представљало пристојну сво- ту новца откако су напустили зрења- нин, до пре шест година, селили су се пет пута сада живе у породичној, спрат- ној кући и имају „2,5 детета по соби“, како шаљиво каже отац драган кућа је купљена уз помоћ пронаталитетног општинског кредита који је додељиван вишечланим суботичким породицама, као и од новчаних средстава које су до- били од родитеља, затим од покрајинског милодара за рођење близанаца у 2007 години и милодара епископа бачког и епископа банатског за рођење деветог и десетог детета то стокини сматрају са- мом божијом интервенцијом последњи стан од 110 квадрата, имао је 87 квадрата корисног простора на њих једанаесторо – ни у тим условима није било неиз- држиво, каже сандра, а отац наставља: децу смо рађали из љубави, нисмо их конструисали и рађали плански од- гајање деце, поготово у том броју, изис- кује велики напор свака „земна ико- номија“ као мотив за рађање деце, врло брзо постаје јалова брига о детету по- стаје невоља, која с временом нараста родитељи, у таквом случају, својој деци током живота бивају сурови тирани, а деца родитељима пакао свако дете је дар божији и највећи извор среће моја сандра, каже отац драган са поносом, је медицинска сестра-васпитач, педија- тријски смер, што је понекад узроковало да нам живот буде јако компликован, јер је све морало бити по правилима, али нам је, са друге стране, било и од огромне користи у подизању деце како сте се упознали са сандром? – после крштења, хтео сам да се за- монашим отишао сам на свету гору и хтео да останем у хиландару међутим, схи-игуман, отац рафаило голушин, који многодетне хришћанске породице март/април 2014 49 је тада по благослову старца никанора исповедао хиландарско братство, није ништа друго могао да расуди, него да је добро да се вратим у зрењанин, да завр- шим школу и одслужим војску, па ако је божија и моја воља, да се вратим на све- ту гору био сам убеђен да ћу се врати- ти тако смо се и растали „привремено“ кад смо се срели после пет, шест година у зрењанинском манастиру св мела- није (тада сам имао већ троје деце) прво што ме је питао, уз осмех, било је: „где си ти? ја те чекам, а тебе нема да дођеш“ по повратку из хиландара сам упознао сандру, за мој појам и схватање, изузет- ну девојку могао сам сатима и сатима да разговарам са њом први пут сам у животу био очаран нечијом личношћу тог лета сам се уписао на православни богословски факултет, а исте јесени оти- шао сам у војску, у словенију то је био период почетка рушења југославије ше- сти дан моје војске је била прва борбена узбуна, са којом су почели кошмари, оп- кољавања касарне и блокирање комуни- кације са спољним светом тек тада сам схватио колико ми сандра значи венча- ли смо се, чим сам се вратио из војске, у успењској цркви, у зрењанину 1991, по данашњим мерилима, врло млади ко је утицао да хемијски техничар упи- ше богословске студије? можда сандра? – господ све људе, на разне начине, призива често бива да човек одједном поверује једноставно се сусретне са ис- тином то је лако, јер је богопознање увек дар божији, само је потребно да га човек прими међутим, најважније је да, кас- није у животу, човек не заборави и не за- немари подарену му истину конкретно, на мене је утицао достојевски читајући браћу карамазове у једном тренутку као да је мој живот обасјала светлост све лепо и ружно показало је своје лице схватио сам да постоји велика разлика између страсног уживања, разних еуфо- ричних стања и истинске среће срећа је плод љубави, а уживање и еуфорија, плод страсти и међусобно се потиру може- мо ли да постојимо без бога, а да то по- стојање не буде сам предукус пакла? ако човек, па и свеукупно космичко биће, одступи од бога, постаје биће за смрт свако одступање од закона господњег је искорак у сударање, у патњу, у сукобе до крштења сам живео веома лоше и ђаво зна да је човек, по природи својој, икона божија, да чезне за савршеним, блаженим начином постојања, па прилично вешто имитира рај забава, као смисао живота, 50 2/2014 осећај моћи и силе, гордоумље (дрога, алкохол, коцкарске еу- форије, блуд, адреналин) све су то прелести у које сва- ки човек пада врло лако, а из којих излази уз језиви напор (разапињући се страстима и жељама) и уз помоћ божију моји родитељи нису били бо- гоборци, али јесу незнабош- ци хвала богу, временом су и сами постали побожни, неко у већој, неко у мањој мери и моји и сандрини родитељи су из зрењанина имам сестру, која је крштена у исто време кад и ја сандра има старијег брата и млађу сестру отац јој се упокојио кад је имала 10 го- дина, а мајка јој је умрла 2013 г њен отац, мађар, није био нарочити верник; бака по оцу јесте, па је сандра, као дете крштена у римокатоличкој цркви у православној црк- ви се крстила по слободној жељи, без икаквог мог ути- цаја занимљиво је да смо се обоје крстили у 18 години, и у храму посвећеном успењу пресвете богородице, ја у црепаји а сандра у зрењани- ну тада нисмо ни сањали да ће ми бити жена, а камоли да ћу ја бити свештеник примате ли неку помоћ? – немамо никакве олак- шице ни помоћи од државе, школе чак обрнуто бивамо кажњени са сваким новим ра- чуном, као и све многочлане породице електродистри- буција, водовод, комунално, никада не узимају у обзир број чланова породице ре- зултат на бројилу указује на количину потрошеног, а не многодетне хришћанске породице март/април 2014 51 на број корисника лимит за јефтину струју (који једва да може да не пробије и трочлана породица) једнак је без об- зира на број чланова, тако да породица која има 12 чланова (четири трочлане породице) мора да га, бар троструко, пробије не тражимо да нам држава хра- ни и одгаја децу, али ипак сматрамо да је велика породица у овом смислу дискри- минисана од владике бачког добијамо дечији додатак, то је решено на нивоу читаве епархије ту је владика показао веома велику архипастирску мудрост и родитељско старање паре треба да слу- же животу у ствари, епархијски дечији додатак нам је и главни извор прихода, без кога не бисмо били у стању да изне- семо ни трећину месечних трошкова, јер скоро половину месечних прихода тро- шимо на редовне дажбине да ли свештеник има више одговор- ности пред богом за своју породицу или за друге хришћане? шта је најважније у хришћанском животу? – најпотребније је стицање духа светога, како каже св серафим са- ровски без њега смо гола твар, која не може да се ослободи свога егоцентриз- ма и пропадљивости кад задобијемо светог духа, тада вера постаје живо искуство; нада – извесност, која теши и причињава радост, без обзира у как- вим се животним приликама тренутно налазимо, а љубав постаје начин на- шег постојања – као за своју породицу сваки је хришћанин позван да живи по јеванђељу, а камоли онај кога сви зову „оче“ и кога сматрају пастиром (јн 10, 9–14) он мора очински да се од- носи према свакоме, иначе је најамник који ради за плату благослов родитеља и свештеника треба да буде исто бла- го-слово, блага реч, најбољи савет, а он је увек сагласан благослову божијем: чините добро и клоните се безакоња, бежите од егзистенцијалне грешке коју ћете животом платити колико молитва доприноси побољ- шању вашег духовног живота? – једноставно живимо своју веру то није питање етичко, етнолошко, фило- софско, социолошко, већ питање живота и смрти живот са христом је васкрса- вање из смрти у живот, још сада и овде; живот без христа је перманентно, лага- но умирање, до тренутка у ком се смрт зацари у пуном свом облику трудимо се да свој живот сагледавамо кроз при- зму истине вечерње правило углавном читамо из каноника (издање манастира ћелије), заједно (нека деца га знају чита- во наизуст) обавезне су молитве пред обед, а деца посебно воле да читамо бла- говештански акатист и молебни канон пресветој богородици тад они певају завршетке икоса и алилуја, као и припе- ве „пресвета богородице спаси нас“ кад је пост, онда је пост по сопственој вољи, деца су сама одлучила да посте наравно, пост се прилагођава тренутном здрав- ственом стању и узрасту, па је за неке блажи, а за неке строжи у цркву редов- но иду, такође својевољно заправо, све је плод спонтаног узрастања и урастања у ткиво црквеног бића од пелена их носимо и водимо у цркву тако је било и кад нисмо били свештеничка породи- ца када сам постао свештеник, већ смо имали шесторо деце мајка је стуб породице, ауторитет, али и медицинска сестра-васпитач неспо- разуми или непослушност деце су свугде присутни шта је најтеже код васпитања? сандра: – најтеже је кад су деца бо- лесна кад се једно разболи, па настане редња помислим, како је тек било на- шим старим кад није било ни лекара? хвала богу, деца су нам углавном здрава што се васпитања тиче, најбољи рецепт је да се не штедите, да све од себе дате најчвршћи ауторитет је онај зарађени ако се родитељски ауторитет задобија искључиво силом или уценом, деца ће бити покорна, а ако се заснива на пошто- 52 2/2014 вању и љубави, деца ће бити послушна али ни то не чини успех у васпитању деце извесним најважније је да се сми- рите пред господом, јер он срце смирено не презире; да не кукате, да се не гордите, јер ако умислите да сте паметни и спо- собни, господ може очас посла да вам „преда ствар у руке“ и да каже: „добро, можеш сам! ја се нећу наметати“ тад на- стаје безумље и предукус пакла добар однос према животу и ономе што га ис- пуњава не изграђује послушност дечија, него љубав, а љубав је благодат духа светога она код деце изграђује способ- ност осећања одговорности, као и потре- бу за заједницом што су деца старија, што имају више животног искуства, све више саосећају са родитељима најгори је период раног пубертета бар је наше искуство такво сва наша деца своју љубав на исти начин показују – труде се да ми помогну свако према узрасту има своја задужења од поправљања по- стељине после устајања (за најмлађе) до прања суђа и усисавања (за најстарије) наравно, буде и свађе и препирке, јер су различитих карактера, али на томе не сме да се заврши некако ми се чини да нам сав труд, који са љубављу улажемо, бог узвраћа кроз нашу децу– успешни су и окренути правим вредностима: иси- дора и крстиња су одлични студенти, и остали су добри ђаци васпитна мера подразумева: коришћење у разумној мери тв, интернета, а игрице су сасвим искључене омиљена забава свих су од- лазак у палићки зоо врт, позоришне представе, у којима свако има своју уло- гу, као и извођење мини концерата етно музике „за своју душу“ где отац и брат прате девојчице, свирајући на сазу, ман- долини и тарабуки да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – једном су писале „вечерње новости“ такође смо, деца и ја, учествовали на суботичкој тв у емисији отворено о тема је била бела куга гости су били мар- гит савовић, др лука анђелић, психолог, социолог (њихова имена сам, нажалост, заборавио) и ја на почетку је било из- лагање учесника, потом је уследила дис- кусија, да би у последњих 15 минута уче- ствовала наша деца, као илустрација да и велике породице могу да имају децу која достижу врхунске резултате од адамовића, о којима је мисионар писао у прошлом броју, исидора је до- била много похвала да ли би нам од- говорила на једно питање? уместо богу, млади се данас клањају некој „откаченој“ моди да ли и верујући треба од моде да праве идола? исидора: – једно је кад се обучеш лепо и чисто, направиш лепу фризуру, а дру- го је кад направиш од себе атрактивну појаву сада је тренд да мода треба да за- пањи она је ушла у све животне токове, пре свега, културу и уметност модерна музика – рок, хеви метал, књижевност, сликарство, имају своју моду, свој „трип“, и преносе га на све остало, диктирају како да се облачиш или украшаваш ми, који нисмо у том „трипу“ помало штрчи- мо мене привлачи духовна, класична и етно музика, као и српска средњовеков- на књижевност, посебно немањићка, и залажем се за очување наших корена и стварних вредности од 2010 водим де- чији црквени хор, певамо духовну и етно најпотребније је стицање духа светога, како каже св серафим саровски без њега смо гола твар, која не може да се ослободи свога егоцентризма и пропадљивости многодетне хришћанске породице март/април 2014 53 музику наступамо и на јавним приред- бама и хуманитарним концертима да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – да, у суботици их је све више дружи- мо се, мада је живот великих породица, као и свих великих обитељи (манастир, војска) обремењен мноштвом обавеза и послушања, па је и дружење, по оби- му и учесталости, слично оном у добро устројеним општежићима сандра до- даје: дружење, поготово нама мајкама, пуно значи размењујемо искуства, једна другу укрепљујемо, саветујемо много човек научи из туђег искуства да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? сандра: – сви су, углавном, били ком- пликовани и тешки, а три пута и дра- матични, нарочито са близнакињама, анђелијом и анастасијом, јер су биле окренуте пупчаником на доле наравно, било је и страха, али много више пове- рења у божију љубав оче, са једне стране чедоморства, а са друге жеља за вантелесном оплодњом?! да ли то често чујете на исповести? ка- кав је ваш став о вантелесној оплодњи? – нажалост, чедоморства је пуно људи желећи да дођу у милост мамона, у жељи да се „облагодате“ стицањем ма- теријалног, жртвују своје вољене брат се са братом суди, отац и син не говоре, комшија се око међе са комшијом свађа, кумови не причају, очеви и мајке убијају своју децу да би пружили све потребно (како кажу) ономе које роде, а потом и са тим имају муку и невољу абортус, ово категорички тврдим, убија сваку накнадну емоцију у родитељима, уко- лико не дође до кајања оно што остаје је извесна животна амбиција која се пројављује као икономија, као жеља да се одгоји дете које је имало шансу да се 54 2/2014 роди вантелесна оплодња да, уз услов да се роде све оплођене ћелије, убијање за- четих ембриона, не које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших страна? – нема лоших страна, без обзира што неки људи извитоперено доживљавају вишечлану породицу, гледајући на њу као на саблазан нажалост, оваквих има у свим сферама друштвеног живота, па и међу свештенством најгоре је кад су то просветни радници, који предају деци из вишечланих породица рађање новог живота је последица љубави, а после- дица принете жртве је срећа огроман је то напор, физички, психички, еко- номски итд, који се, одговорно тврдим, повећава геометријском прогресијом са порастом броја деце, али то није ни у каквом смислу лоша страна на шта би требало да се троши човек? на провод, уживање, и на сличне глупости? нарав- но, не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина треба само да свако препозна свој таленат и шта је воља божија не- давно сам прочитао да је, у писму својој сестри, никола тесла исповедио да је сваки контакт са женама и могућност да се заљуби вешто заобилазио, свестан тога да му је бог дао таленат који треба да умножи до максимума на добробит читавог човечанства, а да би му брига о породици ово сасвим онемогућила дакле, иако није имао биолошке деце, тесла се стваралачки и родитељски од- носио према свим оним покољењима која за њим долазе човек може да се односи према животу или стваралачки или паразитски оче, хвала вам што сте, од мноштва дужности и обавеза, одвојили мало вре- мена за нас да ли да младићима, који су побожни, препоручимо да буду свеш- теници, па уз то, ако их бог подари, да имају и много деце? – зашто да не?! али, будући да нам се ближи празник над празницима, имам нешто што је лакше остварити неш- то са чиме се почиње елем, добих од пријатеља честитку са интернета у којој се каже: два пријатеља су пошла да се купају без јаког разлога, један је другог ударио ударени се сагнуо и на песку исписао ту увреду док су пливали, овај ударени је почео да се дави и онај који га је ударио спасио му је живот тада је спашени на камену уклесао његово до- бро дело ето, то би била и моја честитка и препорука свима – да на песку испи- сујемо увреде, како би их ветар одувао, а златним словима да клешемо на та- блици свога срца добра дела која нам други чине  не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина многодетне хришћанске породице март/април 2014 55 појам библијска археологија данас се често сусреће, како у бројним на- учним и популарним часописима и публикацијама тако и у другим сред- ствима масовне комуникације највећи проблем у њеном правилном сагледа- вању и разумевању јесте то што се под библијском археологијом подразумевају различите ствари сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије, мада и унутар неких од ових општих схва- тања постоје спорови везани за период, хронологију, географску област, приступ артефактима и локалитетима и друго ова три основна схватања могли бисмо дефинисати као: · археолошку библијску археологију · теолошку библијску археологију · фундаменталистичку библијску археологију у археологији се под појмом библијска археологија подразумева, особито у круго- занимљивости библијске археологије појам библијске археологије сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије – археолошку библијску археологију, теолошку библијску археологију и фундаменталистичку библијску археологију велибор мартиновић од овог броја православног миси- онара отварамо нову сталну рубри- ку под називом „занимљивости би- блијске археологије“ остаци древног града мегидоа (данашњи израел) 56 2/2014 вима израелских археолога, све што је про- нађено у палестини, јер се она доживља- ва као land of the bible [земља библије] (у смислу земље у којој се одиграла већи- на догађаја описаних у библији), или erec jišrael [земља израиљева] − земља обећана родоначелнику аврааму (што је потврђе- но и његовом унуку јакову–израиљу) која је потом била дарована (од бога) склапањем синајског савеза јеврејском изабраном народу као потомцима изра- иљевим ова (археолошка) библијска ар- хеологија представља органски део архео- логије блиског истока о чијој дефиницији, сврси, циљевима и хронолошком распону постоје донекле неусаглашена мишљења из ове перспективе сви артефакти и локалитети пронађени у овој библијској земљи припадају библијској археоло- гији без обзира на то да ли су повезани са библијским казивањима или не овде се сврставају, поред израиљских, и сви локалитети и артефакти који потичу из периода и подручја које библија уопште не помиње, а припадају предјеврејским и нејеврејским становницима и народима палестине да би било јасније о чему гово- римо понудићемо један сликовит пример један од водећих савремених јеврејских археолога амихај мазар (amihai mazar), писац књиге археологија библијске земље: 10 000−586 г пре хр [archaeology of the land of the bible, 10000–586 bce] у којој описује сва важнија открића (локалитете и артефакте) у данашњем израелу, пале- стинским територијама, деловима краље- вине јордан (пре свега источне обале реке јордан и мртвог мора) као и голанске ви- соравни1 и синаја, све поменуте области сматра деловима територије античког из- раела шири појам „библијских земаља“ обухвата територију која представља по- 1 голанску висораван, као део сирије, окупирао је израел 1967 и 1973 г да би касније извршио анексију поменуте територије до данас је ова висораван предмет спора између ове две државе зорницу одигравања догађаја описаних у старом завету − и чине је поред израела и палестине и територије јордана, сирије и либана, док су за разумевање целокуп- ног контекста описаних догађаја важне и територије египта, ирака и турске мазаров преглед почиње епипале- олитском2 натуфијенском културом (10500−8500 г пре хр), а завршава се на- вуходоносоровим разарањем јерусалима 586 г пре хр у истој књизи израиљска племена помињу се први пут у оквири- ма раног гвозденог доба i (1200−1000 2 епипалеолит представља завршни део старијег каменог доба (палеолита) стела моавског цара меше (мисе) (840 г пр хр; чува се у лувру) занимљивости библијске археологије март/април 2014 57 г пре хр), које сам аутор назива „вре- меном судија“ (the days of the judges) по истоименој књизи старог завета већи- на израелских научника прихвата овак- во територијално и временско одређење библијске археологије − тaко готово све монографије посвећене археологији да- нашњег израела обухватају све периоде почев од палеолита па до римског доба, иако досељавање јевреја смештају у пе- риод раног гвозденог доба i (1200−1000 г пре хр) и од тог периода надаље прате јеврејску историју и културу друго схватање библијске археологије односи се на теолошку перспективу исте, а по дефиницији ова наука излаже начин живота (домаћи, друштвено-државни и религиозни) израиљског народа теолош- ка библијска археологија нам излаже на- чин живота народа кога је божанско про- мишљање од првих почетака одредило за носиоца појма о једном једином богу и о спаситељу који ће потећи из његове сре- дине највећа разлика између овог и првог (археолошког) схватања јесте у начину ко- ришћења извора у теолошкој библијској археологији се користе писани извори: примарно библија, затим апокрифи, дела јосифа флавија − пре свега његово дело јудејске старине (аntiquitates iudaicae3 ), талмуд, рабински списи, дела античких паганских писца, древни записи и натпи- си, достигнућа упоредне релиогологије и остали писани документи теолошки вид библијске археологије прати првенствено библијско казивање и догађаје (чиме није ограничен територијално, већ садржајно) и има изражену теоцентричну перспек- тиву тј прати фазе развоја идеје о једном богу као грана библистике има за циљ да помоћу историјских, археолошких, етно- лошких и палеолингивистичких налаза, као и културологије, религологије, тексто- 3 ово дело представља прву писану историју јеврејског народа логије и библијске географије и историје дође до што потпунијег схватања „света библије“ боље разумевање обичаја, при- лика и друштва тог времена помажу ква- литетнијем тумачењу библијског текста и потпунијем схватању библије достигнућа теолошке библијске архе- ологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца би- блије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена она нам такође помажу да научно објас- нимо и сагледамо личности и догађаје описане у библији и да на тај начин раци- достигнућа теолошке библијске археологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца библије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена један од свитака са мртвог мора 58 2/2014 онално потврдимо богонадахнуте истине записане у њој насупрот овоме, археолошка библијска археологија примарно се ослања на ре- зултате археолошких ископавања и ма- теријалне изворе: грађевине, артефакте, керамику, фигурине, сакралну архитек- туру, рељефе, камену пластику, античке натписе и друго писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са ма- теријалним налазима да би се добила пот- пунија слика догађаја можемо рећи да се истраживања теолошког библијског архе- олога одвијају у библиотекама, док његов археолошки колега доказе проналази на локалитетима тј испод површине земље трећи поглед на библијску археологију можемо назвати фундаменталистич- ка библијска археологија овакав назив потиче од новопротестантске групације хришћанских фундаменталиста који све- то писмо тумаче и прихватају буквално овде није реч о јединственој црквеној заједници, већ овакав став подржавају многе новопротестанске заједнице кон- зервативног типа, особито у библијском појасу сад-а4 најпознатији међу њима, поред многих разноликих баптистичких, адвентистичких и других група, је свакако покрет креациониста који своју делатност усмерава ка проналажењу геолошких и палеонтолошких „доказа стварања“ насу- прот дарвиновој теорији еволуције поред овога, фундаменталистички библијски ар- хеолози трагају за доказима који буквално потврђују поједине библијске приче тако библијски археолози овог типа „са би- блијом у једној и четкицом другој руци“ траже и „проналазе“ разне доказе као што су: изгубљена нојева барка, потопљени градови содома и гомора, остаци пото- пљене фараонове војске на дну црвеног мора и тако даље ови самопрокламовани „истраживачи,“ чији се радови могу означити као псеудо- научни, библијском тексту као неупитном историјском извору за проучавање про- шлости, а не као комплексној збирци вер- ских истина (често записаних у облику метафорично-символичних прича) које су настајале у различитим временским оквирима и које су током дугог времен- ског периода свог обликовања епски пре- ношене до записивања, а потом претрпеле бројне редакције и преписивачке грешке, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација овде је при- сутна изразита тенденција да се ситуација на терену у што већој мери „усагласи“ са библијским текстом  аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој 4 „библијски појас“ јесте подручје јужних држава сад, где библија игра велику улогу у свакодневном животу писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са материјалним налазима да би се добила потпунија слика догађаја занимљивости библијске археологије март/април 2014 59 да се божија милост пројављује и у наше време ево једног примера на једног младог човека сручила се нека болест непознатог имена лека- ри кбц-а, они најбољи, окупили су се да дијагностикују и укроте узрочника страдања главе једне дивне породице младен а, отац тада четворомесечне бебе, након почетне дијагнозе примао је терапију од које му није бивало ни мало боље касније, смештен у собу са посебном негом и надзором, са низом разних терапија које нису дале никакво побољшање здравственог стања, осећао је, заједно са лекарима, да се налази у једном зачараном кругу из којег нема излаза драгоцено време је пролазило укључене су биле још неке познате ев- ропске клинике где су испитивани узор- чудо божије на дан св нектарија егинског „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ свети владика николај велимировић ненад вујић сведочанства од овог броја православног мисио- нара покрећемо нову сталну рубрику под називом „сведочанства“, у којој ћемо објављивати текстове о посеб- ним благодатним дејствима божијим у животима људи око нас св нектарије егински, фотографија са почетка 20 века март/април 2014 59 60 2/2014 ци крви, коштане сржи организам је постајао све исцрпљенији, но „светло на крају тунела“ нико видео није фор- мирао се широки фронт људи који су помагали свако на свој начин, а зајед- ничко свима је била жеља да младен добије битку против те подмукле боле- сти своју љубимицу, прелепу ћеркицу лену, могао је да види једино интер- нетом, преко скајпа била је то голема туга у најави у „горском вијенцу“ његош бритким пером пише: ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке, па се тако ова изрека потврђује и код нашег младена, традиционалног православ- у суровој борби живота и смрти, потпомогнут побожном супругом, решио је да своју последњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа црква манастира св нектарија на острву егина сведочанства 60 2/2014 март/април 2014 61 ца који до тада није имао претерано уздање у бога но, у тој суровој борби живота и смрти, потпомогнут побож- ном супругом, решио је да своју по- следњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа управо тих дана се приближавао празник св нектарија егинског, који је иначе познат као ис- целитељ од многих најтежих савреме- них болести у манастиру раковица, редовно се служи акатист и чува део моштију овога надалеко поштованог светитеља јасмина, младенова супру- га, направила је за тај празник славски колач, који је након освећења у мана- стиру, однела у болницу своме супругу да поједе једно парче и шта се потом догодило? на сам празник св некта- рија егинског, милостиви бог је решио да поштеди даљег страдања и њега, и његову породицу, и све ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске анализе биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, боље речено кроз живу веру супруге јасмине испунише се речи исуса христа: „o жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш“ (мт 15, 28) свети наш владика нико- лај велимировић објашњава: „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ касније, на опаску да не сме више никад бога да заборави, младен је од- говорио: „нисам луд“! одмах је те годи- не, у знак благодарности набавио ико- ну светог нектарија са егине и сваке године у њиховом дому једе се славски колач и обележава празник овога на- далеко поштованог светитеља, а кад дозвољавају могућности недељни ака- тисти у манастиру раковица постају насушна потреба зашто је бог допустио такво иску- шење на младена? не знамо можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској при- чи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици бог је кроз страдање овога доброга човека испитао срца многих, увидео је ко су му истин- ски пријатељи, и показало се као по оној народној: „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже траг“ касније, причао је како је посебан утисак на њега оставила неочекивана посета једне његове, не тако блиске ко- легинице и њеног мужа, дипломираног теолога „код њих сам – како сам прича – опазио истинску веру и веровао сам им када су ми причали о божијој све- моћи“ они су били ти који су, у ствари, разгорели веру у његовом срцу бог је на тајанствен начин присутан и у нашим временима и божија свемоћ само чека наш позив и вапај ако је то што тражимо у молитви, за наше добро или добробит наших ближњих – ето чуда и божије интервенције  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији зашто је бог допустио такво искушење на младена? можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској причи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици март/април 2014 61 62 2/2014 личност и дело које сведоче, остају путоказ ка вечноме и вечности, јесу реткост времена у коме жи- вимо ретки су они који би се одрекли свега, али баш свега, христа ради мало је оних који части овог света свесно, без много дилеме, мењају за похвале и вен- це небеске царства христовог да, али да баш у том небеском свестремљењу ништа им не остане недодирљиво од овоземаљског, да осете друге, њихове потребе, боли, радости, осмехе и да их прихвате као своје да мало је таквих, али има и нас који доживесмо таквог христом озареног човека овде на земљи да, сви који су га икада видели, дожи- вели његов осмех, знају да је реч о хри- стоносцу, становнику неба: оцу луки обичном а тако другачијем покуша- вајући да ставим на папир неколико ре- дака о оцу, учитељу, моме непоновљивом луки у тренутку сам наишао на сусрет са немогућим шта, где и како? како да посведочим ту доброту, тај осмех, ту љу- бав? како да онима који га нису видели, доживели, пренесем њега обичног који је љубио ближње и бога у исто време не- каквом другачијом љубављу која нема почетак ни крај? и тада сам схватио да је најбоље када описујеш становнике неба затечене на земљи, да описујеш шта си доживео у његовим очима, речима, за- грљају и да објавиш слике то ће бити довољно сведочанство свима онима који га не познаше и не упознаше нама који се препуштасмо његовом очинском бла- гослову и загрљају неба на земљи, сећање у срцу, радост у души и суза у оку прича, сведочанство о оцу луки је све- дочанство о живоме христу, светлости васкрсења, прича о долазећим данима царства христовог у којој светлости да сагледамо лик и личност светих ако не у светлости васкрслога господа ису- са христа за којег су живели и коме су се клањали? да, у ове дане клањамо се христу кроз личност и дела оних који су оставили дубок и неизбрисив траг у нашим животима свакако један од рет- ких људи који су живели и својим жи- вотима надживели све нас остављајући завет следовања у христу јесте свети игуман дајбабско-цетињски лука анић нисам сигуран да сам скоро срео чове- ка који је дубље сагледао и проживео тајну страдања христовог и тајну њего- вог васкрсења којим речима је могуће описати светлост васкрслог господа на лицу оца луке? покушавали су многи, покушавао сам и ја, али никада нисам успео као што то сада нећу умети јер је у питању покушај објашњења неба архимандрит лука анић светоотачки путоказ нашег времена сведочанство о оцу луки је сведочанство о светлости васкрсења, о долазећим данима царства христовог иван д коста сећања март/април 2014 63 земљом, пролазно непролазним, смртно бесмртним, пролазно вечним ту сваки покушај мора наићи на пораз но, баш у тој немоћи стоји изазов, изазов којем смо научени ми који смо имали част да упознамо и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван  аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој

Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м