Православни мисионар: 359

Реч уредника: Поводом 60 година излажења из штампе Православног мисионара

Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г. Хризостома (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног мисионарског гласила СПЦ. Часопис је у то време напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничевског Г. Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г. Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа шабачког Г. Лаврентија (Трифуновића). Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским делом се присећамо трудбеникâ који су га пожртвовано градили пре нас. Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима текстова и преводиоцима са којима је сарађивало протекле деценије. Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу. Нека им Господ својим даровима узврати стоструко!
Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка мисионарским задацима који нас очекују. Наставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); приступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8). У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православног мисионара буде јасна, топла и срдачна, а истовремено бритка (уп. Јев 4, 12) – то је неопходно у цивилизацији бинарног кода, у којој су се масовно умножиле заводљиве речи које чешу по ушима (2Тим 4, 3) и одвлаче људе од Истине.
Домен на који је усмерен наш часопис од самог почетка је такозвана унутрашња мисија Цркве. Она је данас сложен задатак јер се стари изазови појављују у новом контексту. Примера ради, масовност номиналних хришћана је добро познат проблем, али је у наше време усложњен због утицаја виртуелне сфере која додатно раслабљује ум и одвлачи од молитве. Слично томе, темељна христијанизација хришћанских народа који су били индоктринирани комунизмом је још увек актуелна тема – накарадна идеологија је одавно поражена и послата на сметлиште историје, али је зато петокрака звезда оставила дубоке последице по народно „чело“ на коме је деценијама ношена, створивши специфичан менталитет који није лако преобразити.
Какву год мисионарску стратегију осмислили, једно је сигурно: реч мисионарâ треба да прати живот по Јеванђељу јер је светост живота један од суштинских предуслова за успешну мисију. Сетимо се како псалмопевац Давид у свом чувеном покајном 50. псалму каже срце чисто саздај у мени Боже, а тек неколико стихова касније вели научићу безаконике путевима твојим (ср. Пс 50: 10, 13). Зато су Светитељи били и остали најбољи мисионари – онај ко је на ступњу очишћења, просвећења или обожења сведочи Христа ако треба и без речи. С тим у вези, недавно ме је један светогорски монах, опитник умне молитве, упитао: шта смо научили од Старца Тадеја и Патријарха Павла, та два духовна горостаса која су живела у наше време? Шта смо од њихове мисли и начина живота применили код себе самих? Нажалост, на то питање велики број нас може само ћутке да спусти поглед. А како ћемо тек дати одговор у онај дан (уп. Лк 17, 30) у који ће нам управо свети људи бити били судије својим примером (ср. 1Кор 6, 2-3)? Стога је важно да већ сада сами себи судимо, тако што ћемо непристрасно да се преиспитујемо пред својом савешћу, мирећи се са супарником брзо, док смо на путу (Мт 5, 25).
Поред претходно наведеног, преиспитајмо се у још једном питању: шта је то што нас спречава да допринесемо мисији Цркве? Шта је то што нас спречава да помогнемо макар на посредан начин, помажући мисионарима широм света? Одговор је најчешће једноставан: немар и слаба воља. Постоје, међутим, и супротни случајеви, где су ревност и јака воља духовно штетни јер их не прати покајање, молитва, смиреноумље, расуђивање. Апостол Павле, човек који се потпуно одрекао себе Христа ради и није марио ни за шта друго сем да угоди Господу (ср. Гал 2, 20), сâм је страховао да не буде одбачен проповедајући Христа другима (1Кор 9, 27). Ако се тако оштро преиспитивала обожена буктиња која је горела свим својим бићем за Бога, шта тек треба да кажемо ми, чађави угарци, који нисмо прешли ни степен очишћења, а крочили смо на мисионарско поље? Ништа, осим да принесемо молитвено покајање, и ослањајући се на благодат која слабости исцељује и недостатке допуњује, учинимо колико до нас стоји да се заоре што дубља бразда на широкој њиви Господњој.
Како чинили, тако нам Бог помогао!
С љубављу у Христу Господу
презвитер Оливер Суботић


Преузмите часопис

Садржај:
РЕЧ УРЕДНИКА – Поводом 60 година излажења из штампе Православног мисионара Бисери светоотачког наслеђа: Свети Јован Златоусти – Беседа о Давиду цару и Павлу апостолу Савремено богословље: Огњени језици Црквени живот: Пост – смисао (други део) Црквени живот: Велика јектенија – усрдно мољење богослужбене заједнице ТЕМА БРОЈА Уводна реч патријарха Германа поводом друге године излажења Православног мисионара Христос васкрсе, драги читаоци! Хришћанство и наше доба Божански огањ: Беседа на Духове Поздрав из Венецуеле Погледа Отац с Небеса Порука и благослов Православља Својој сестри Значајна новост у нашем богослужењу Хвала ТИ, Господе Крадљивац Моја захвалност Икона Христовог рођења О браку Српска Црква данас Вишедетне хришћанске породице: Породица Митић Хришћански брак и породица: Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим – Ми смо заборавили због чега се заснива породица Светиње Свете Горе: Манастир Каракал Светиње Свете Земље: Храм Успења Пресвете Богородице Хришћанска култура: Хор словенске песме – „Лучинушка“ Путопис: Ва Призрену граду столоваше цар Духовне поуке у причама Мисионарски излог: Не остављај нас, оче благи Порфирни огртач Свето Писмо кроз призму гастрономије Поезија




Почетна
О НАМА
РЕДАКЦИЈА
ПРЕТПЛАТА
АРХИВА
КОНТАКТ
ИНТЕРНЕТ СПЦ

Штампа: Штампарија Српске Православне Цркве CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.222(497.11) ISSN 0555–0122 Редакција: +381 11 30-25-116 Маркетинг: +381 11 30-25-113 Претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113 e-mail: misionar@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплата