Православни мисионар: 358

Реч уредника: Реч уредника

Стотину година од руске Голготе

Првог дана октобра месеца 1867. године, недуго пре свог упокојења, Свети Филарет Московски изговара следеће пророчке речи: „Видим страшан облак који долази са Запада на Цркву и на Русију, али не видим чиме ће се то разрешити“. Требало је да прође тачно пет деценија да се схвати шта је значило виђење Светог Митрополита – 1917. године избија такозвана Oктобарска револуција, трагични догађај који ће у црно завити целу Русију, а неколико деценија касније и велики део православног света. Кроз тај „страшни облак“, који се пре сто година надвио над православним Истоком, тек у наше време су се пробили зраци Сунца и најавили ведро небо. Почетак страдања Царске породице Романов је временски означио почетак прогона православних хришћана у Русији, прогона који се по бруталности и обиму може мерити са оним у време Диоклецијана. Тако су Свети Царски мученици Романови – Цар Николај Други и његова породица: царица Александра, ћерке Олга, Татјана, Марија и Анастасија, и царевић Алексеј – постали симбол страдања Руске Цркве у најезди бољшевичких варвара 20. века. Своју чашу страдања они су испили 17. јула 1918. године, када су у подруму једне куће у Јекатеринбургу убијени по наређењу вођâ крваве револуције. Џелати нису поштедели ни послугу, чак ни породичног пса, а врхунац безумне мржње био је покушај да мртва тела физички униште на најмонструознији начин.

Био је то вероватно најцрњи датум у вишевековној историји Православне Русије. Недуго потом испунило се пророчко упозорење изречено од стране Светог Јована Кронштатског: „Шта бисмо ми, Руси, постали без цара? Наши непријатељи би се брзо потрудили да униште и само име Русија...“ И заиста, Руси су преко ноћи постали Совјети, а Русија мрачна Совјетија у којој је управо руски народ био највећа жртва. Слична трагична судбина је неколико деценија касније задесила и Србију.

Рушењу српске монархије је такође претходио светски сукоб, легални поредак је срушен револуцијом изведеном од стране комуниста, а после револуционарног преврата уследио је вишедеценијски тоталитарни мрак у коме су највише страдали Црква и српски народ. Да ли је, поред свега наведеног, пука случајност и то што су истог датума као у случају Романових (17. јула) српски „бољшевици“ после фарсе од суђења брутално ликвидирали генерала Драгољуба Михаиловића, јединог преосталог симбола монархије у послератној Србији? И да ли је пука случајност или јасна порука то што се ни генералу Михаиловићу, попут Романових, до дана данашњег не зна „ни гроба ни мрамора“? Непристрасан и целовит одговор на та питања српска историографија тек треба да нам пружи. Цар Николај и његова породица су деценијама били безочно клеветани од стране совјетских „историчара“.

Одговор Божији на те лажи је био упечатљив и пројавио се у виду небројених случајева чудесног мироточења икона Царске породице. Једно такво мироточење иконе Светог Цара Николаја и камером је забележено непосредно пред НАТО бомбардовање Србије. А током рада на овом броју часописа обрадовала нас је вест да се мироточење иконе Цара- мученика десило и ових дана, тачније уочи празника Покрова Пресвете Богородице у једном манастиру у Србији. То сведочи да је Свети Цар са Србима молитвено и данас, сто година после Првог светског рата. После крста – зна се – следи васкрсење. И што већи крст, то већа слава васкрсења. Тако је и у случају руске Голготе. Револуционари су дали све од себе да униште Руску Цркву, а она се из пепела подигла и данас је светска мисионарска сила. Покушали су да затру сваки траг Царске породице Романов, али су је обесмртили и учинили небеским покровитељима Русије и руског народа. Ипак, за Божији благослов над руским и српским народом мора се принети свенародно покајање за чин масовне издаје и одрицања од вере. Тек када се наши народи свецело покају и обрате Господу Христу, не само устима већ и срцем (уп. Мк 7, 6), „страшни облак“ који је Митрополит Филарет видео пре 150 година ће бити потпуно уклоњен са духовног неба наших држава, а православни Словени ће заблистати у пуном сјају. И, по речима умног Владике Николаја Велимировића, добиће прилику да дају кључну реч на светској позорници. Нека би се молитвама Светих Царских мученика Романових тако убрзо и збило!

С љубављу у Христу Господу
презвитер Оливер Суботић


Преузмите часопис

Садржај:
РЕЧ УРЕДНИКА – Стотину година од руске Голготе Реч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г. Давидом Перовићем – И они су били деца Реч пастира: Потрага за идентитетом Материк: Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру Хришћански живот: Пост – смисао и пракса Хришћански живот: Протојереј Александар Шаргунов – Шта значи окренути и други образ? ТЕМА БРОЈА Свети царски мученици Романови О значењу канонизације Светих Царских мученика Свети Царски мученици Романови у богослужењу Страдање Царске породице Долазак руског Цара Хајка на лик Светог цара у наше време Хришћански брак и породица: Протојереј Димитриј Смирнов – Будућност се рађа у породици Идите и научите све народе: „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског Хришћански брак и породица: Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем – Бог никада не заборавља Земља живих: Земља живих Црква и савремене технологије: „Добро нам је овде бити“ Из историје Српске Православне Цркве: Немањићки узори краља Твртка I Српска традиција и обичаји: Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице Божићни обичаји на српском селу у старини Хришћанска књижевност: Иван В. Лалић (1931—1996) Духовне поуке у причама Сведочанство: Свештеник и верници на „царском путу“ Из пера првог уредника Мисионара: Епископ Хризостом Војиновић – Не мучи себе




Почетна
О НАМА
РЕДАКЦИЈА
ПРЕТПЛАТА
АРХИВА
КОНТАКТ
ИНТЕРНЕТ СПЦ

Штампа: Штампарија Српске Православне Цркве CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.222(497.11) ISSN 0555–0122 Редакција: +381 11 30-25-116 Маркетинг: +381 11 30-25-113 Претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113 e-mail: misionar@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплата