Православни мисионар: 353

Реч уредника:
Не будите неразумни, него схватите шта је воља Божија (Еф 5, 17)

Постоји једна неизрециво важна прозба коју православни хришћанин понови макар једанпут дневно. Она се налази у централном делу молитве
Господње („Оче наш“) и у њој иштемо да све буде по вољи Божијој. Изговарајући речи „да буде воља Твоја“, ми се најчешће и не питамо
шта је то конкретно воља Божија – једноставно је тражимо, са поверењем
према Оцу Небеском који зна шта је најбоље за све нас. Дубине Промисла
у којима се налази одговор на питање воље Божије су толике да не би
стале ни у све књиге света (уп. Јн 21, 25). Истовремено, суштина одговора је веома једноставна и разумљива. Она се открива већ у чину
стварања света и човека, чину који је управо вољни акт Бога, слободан,
из љубави. У том догађају централно место припада стварању човека, словесног бића призваног да прихвати вољу свога Творца и оствари спасоносну заједницу са Њим (уп. Пост 1, 26–2, 17). Нажалост, човек
(у лицу прворођених) је пропустио ту изузетну прилику. Бог, међутим,
није одустао од њега, желећи да се сви људи спасу и дођу у познање
истине (1Тим 2, 4), о чему сведочи целокупна историја домостроја
спасења. Тема воље Божије је, дакле, неодвојива од теме човековог спасења односно човекове заједнице са Богом. Поред начелног виђења
ове тематике која се односи на цео људски род, постоји нешто што се тиче свакога од нас појединачно – вероватно нема верујућег човека
који се макар једном у свом животу није упитао: шта је то што Бог жели
од мене? Сазнати вољу Божију у том погледу није нимало лако јер
најчешће нити нам је срце довољно чисто нити нам је дух смирен. Ипак, постоје неки поуздани „знакови“ који нам могу помоћи да се оријентишемо и проценимо да ли смо на добром путу или смо залутали,
у мањој или већој мери. За почетак, потребно је да се искрено проверимо пред огледалом Божијих Заповести – њиховим испуњавањем свакако испуњавамо и вољу Божију, макар у посредном смислу. Друга веома важна ствар је духовно вођење. Благослов и савети опитног духовника су од великог значаја, поготово у погледу непристрасног
сагледавања животних околности које често саме по себи дају одговор
на питања живимо ли по вољи Божијој. И треће, можда и најважније:
молити се Господу, искрено и отворено, да нам просвети ум и открије
своју вољу за нас саме како бисмо је испуњавали. Изузетан пример таквог делања имамо у житију Светог Григорија Паламе, који се управо
из тог разлога годинама молио речима: „Господе просвети таму моју!“
(уп. Пс 17, 28). Најбољи учитељ ће нам, као и увек, бити благодат Божија. Уколико је у срцу топлина, светлост, мир, уколико радосно хитамо ка Господу и ближњем, онда очигледно пребивамо у благодати
и живимо Богу по вољи; а када смо стално у тескоби, духовној хладноћи
и тами, када нам је други човек супарник, а молитва Богу терет, треба
добро да се запитамо шта то није у реду са нама и на коју смо то страну кренули. Дакле, није довољно само уложити умни напор да сазнамо
вољу Божију, већ је потребно да се тој вољи и саобразимо и тако постанемо пријатељи благодати. Наш основни проблем у свему томе је што
се молимо да буде воља Божија, али њој у сопственом животу најчешће
не следујемо, и тако (п)остајемо туђи благодати. Ми смо заправо
највећим делом лицемери када је реч о молитви Господњој. Како другачије објаснити да све време говоримо „да буде воља Твоја“, а у пракси испуњавамо „да буде воља моја“? Потпуно схизофрена ситуација,
чији је корен управо у вољи, али не Божијој, већ човечијој. Реч је о томе да је човеку после прародитељског пада вољна сила ослабљена и да је потребан исцелитељски подвижнички „третман“ у оквиру литургијског
окриља Цркве да би она благодаћу Божијом оздравила и потпуно се
приклонила свом природном смеру – вољи Творца. У том смислу, Свети Игњатија Брајнчанинов добро примећује: да би неко творио вољу Божију,
прво се мора одрећи воље своје. Иако то делује парадоксално, први корак у исцељењу сопствене воље је одрицање од ње саме, онакве каква
је у палом стању. Научи ме творити вољу Твоју (Пс 142, 10), кличе псалмопевац. Тај псаламски стих чујемо свакодневно на јутарњој служби,
али му изгледа не придајемо довољно пажње. А требало би добро да га запамтимо и да га понављамо што је чешће могуће: када устајемо, када
лежемо, када почињемо посао, када га завршавамо... Јер, по речима
богомудрог Паламе, шта би то друго требало да тражимо, сем да се просветимо и сазнамо како да творимо свету вољу Божију?

С љубављу у Христу Господу
презвитер Оливер Суботић


Преузмите часопис

Садржај:
РЕЧ УРЕДНИКА:Наука творења воље Божије Реч пастира: Пут ка вољи Божијој Духовна трагања: Има ли смисла трагати за смислом Хришћанска етика: Архиепископ Јован (Шаховској) – Мисао о самоубиству – срушени крст У дијалогу са атеизмом: Квазинаука и квазивера III ТЕМА БРОЈА Небо и земља Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања Како да сазнамо вољу Божију о себи Примери воље, промисла и допуштења Божијег Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу Хришћански брак и породица: Ми не умемо да живимо у породици–јер нас нису томе научили (2. део) Вишедетне хришћанске породице: Српска мајка Вишедетне хришћанске породице: Породица Стреларац Земља живих Светиње Свете Земље: Поље пастира и Назарет Светиње Свете Горе: Манастир Св. Дионисија Десет питања за православног мисионара: У овом броју одговара отац Душан Михајловић, свештеник у Чилеу Идите и научите све народе: Свештеник Георгије Максимов– Принципи интернет апологетике Мисионарско писмо: Савремени витезови пред Светом Чашом Мисионарско писмо: Слава СветогЈована Милостивог Из историје Српске Православне Цркве: Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић Мисионарски излог: Младима је потребна Црква Сећање: Спомен оцу Дамјану Јеврићу Сећање: Јасмина Крантић




Почетна
О НАМА
РЕДАКЦИЈА
ПРЕТПЛАТА
АРХИВА
КОНТАКТ
ИНТЕРНЕТ СПЦ

Штампа: Штампарија Српске Православне Цркве CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.222(497.11) ISSN 0555–0122 Редакција: +381 11 30-25-116 Маркетинг: +381 11 30-25-113 Претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113 e-mail: misionar@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплата