Православни мисионар: 351

Реч уредника: Знак Сина Човечијег

Крсту Твоме клањамо се Христе и Свето Васкрсење твоје певамо и славимо... (из Васкршњег канона)

У време када се родио Господ наш Исус Христос, за Њега је проречено да ће бити знак против кога ће се говорити (Лк 2, 34). То пророчанство, изречено устима Светог Симеона Богопримца, се дословце испунило у наредним вековима: не постоји Личност у историји света о којој се више говорило и коју су истовремено више оспоравали. Он је био и остао „Знак препоречни“, и тако ће бити све до оног дана када сваку расправу о Њему не прекине знак Знака –Крст сјајнији од Сунца који ће чудесно засијати на небу и свим племенима на земљи објавити Цара који у сили и слави долази да суди живима и мртвима (Мт 24, 30). Тада ће свима бити потпуно јасно Ко је био Исус из Назарета, а оспоравање и неверје многих ће заменити сузе...
Крст је најсветији симбол хришћанства и најпознатији симбол у историји света. Притом, од симболâ светских религија он се суштински разликује по томе што у себи носи силу задобијену од Господа Распетог на њему. Сам догађај Распећа има неизрециво важно место у историји спасења. Све старозаветне жртве биле су само праобраз Крсне Жртве, једине која је имала животворну силу за нас и очишћујући карактер у погледу прародитељског греха. Крст је од догађаја Распећа Господњег постао ново Дрво живота (уп. 1Мој 2, 9) –колосалност догађаја у коме је Цар васељене на Крсту раширио своје непорочне руке да би пригрлио и осветио све и сва, дарујући живот вечни сваком роду и поколењу, је просто неизрецива.
На Крсту се родила и Црква, која је и сама крстоносна и носи болне ране на свом телу кроз историју – крв и вода који су потекли из ребара Христових извор су Крштења и Причешћа. Са друге стране, сам Крст је свеприсутан у животу те исте Цркве: нема молитве у којој се не осењујемо крсним знамењем; нема богослужења у коме не користимо крсни знак; нема свештенодејства у коме се он не примењује; не постоји знамење које је дало више душевног и телесног здравља. И нема већег прогонитеља невидљивих непријатеља људског рода, што је факат који је наш народ преточио у познату узречицу: „Бежи ко ђаво од Крста“.
Нехришћанима обично није јасно зашто поштујемо средство на коме је страдао Исус Христос, и то смрћу која је била казна за најгоре преступнике, но клањајући се Крсту ми управо указујемо поштовање жртви коју је Господ поднео за цео род људски. Суштина неразумевања тог поштовања је иста као и код недоумица у погледу светих моштију, икона и сваке других светиња, које чествујемо због везе коју имају са божанским енергијама од којих су примили силу освећења. У том смислу, Часни Крст је најсветије средство спасења рода човечијег јер га је таквог учинио Сâм Распети Господ, осветивши га својом пречистом крвљу. Од тада, Крст више није знак срама и поруге, већ силе и славе који захтевају посебно поштовање.
Обичај је из древности да хришћани носе крст на себи, обично око врата. То није само ознака верског идентитета нити само потреба да се носи оружје које одгони врага. Тиме се на спољашњи начин показује и прихватање позива Христовог за ношење личног животног крста (ср. Мт 10, 38). Приметимо да нема човека да живи, а да не носи неки животни крст, али и да постоји разлика у подношењу невоља јер су хришћани призвани да свој животни крст носе са трпљењем и смирењем, а најпре са благодарењем. Но суштинска разлика се не исцрпљује у начину, већ у смислу ношења крста – пуноћа ношења личног животног крста за хришћане је у сталном и слободном покоравању вољи Божијој (ср. Мк 3, 35; Јн 6, 38), по угледу на Господа Христа који је узишао на Крст да би испунио вољу Очеву. Када постанемо такви крстоносци, који свагда смирено приклањају главу вољи Божијој, онда Крст постаје знак и наше личности. И тада бивамо препознати као крстоносни синови светлости у веку који долази, веку чији је знамен управо Знак Сина Човечијег...

С љубављу у Христу Господу
презвитер Оливер Суботић



Преузмите часопис

Садржај:
Рeч уредника: Знак Сина Човечијег Реч пастира: Пред недоумицом Крста Материк: Света мученица Евлалија Живот у Христу: Вертикала искушења Сећање: Свети човек Хришћанска етика: Човекољубље и гостопримство Хришћанска етика: Смисао злочина и његова психологија (2.део) У дијалогу са атеизмом: Квазинаука и квазивера (I) Тема броја Сила и знак Крст– чувар васељене Реч о сили Крста Тајна Крста и Васкрсења Христовог Крст је чувар васцеле васељене Пред Крстом и Јеванђељем Идите и научите све народе: Катихизација кроз богослужење Десет питања за православног мисионара: У овом броју одговара Православни мисионар Станоје Станковић Живот у Христу: Стазом Божијом и Исуса Христа Представљамо Вам: Манастир Рајиновац Путопис: Чудесна икона Богородице са Скијатоса Путописи: А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље… Хришћанска књижевност: Кратак боравак у Жичи




Почетна
О ЧАСОПИСУ
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР
СТАЛНИ АУТОРИ
АРХИВА
КОНТАКТ

Штампа: Штампарија Српске Православне Цркве CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.222(497.11) ISSN 0555–0122 Редакција: +381 11 30-25-116 Маркетинг: +381 11 30-25-113 Претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113 e-mail: misionar@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплата