Православни мисионар: 349

Реч уредника: Светлост незалазна

Даваоче светлости и Творче векова, води нас у светлости Твојих заповести јер сем Тебе другога Бога не знамо...

Ирмос пете песме канона молитвеног правила пред Свето причешће

На самом почетку и на самом крају Светог Писма налази се једна реч која је својеврсни знамен хришћанства: Светлост. Њоме се на почетку Библије карактерише дан први (или у дословном преводу, дан један) стварања творевине и тварне светлости („... И рече Бог: Нека буде светлост“ (1Мој 1, 3)). Крај Светог Писма, међутим, најављује нову, преображену творевину обасјану нествореном светлошћу, која је пре свих векова („... Ноћи више неће бити, и неће требати светиљке, ни светлости сунчане јер ће их обасјавати Господ Бог“ (Отк 22, 5)).
Светлост, међутим, није само карактеристика слова хришћанског учења, већ и његовог духа. Хришћанство је заправо само по себи светлост у односу на сва људска учења и веровања. У Христовој науци свака реч блиста и просвећује човеков ум на посебан начин. Такву светлост не може пружити људски интелект и његова енергија опредмећена у науци, уметности, философији, књижевности... Још мање је може заменити груба псеудосветлост која нас свакодневно запљускује са електронских екрана (и на коју смо се исувише навикли, понекад и до тешке зависности). Светлост којом нас обасјава Христова личност је суштински другачија од свих набројаних. Она није наметљива, већ је суптилна и тиха; није спољашња, већ нас сусреће и обасјава изнутра; није страна нашем бићу, већ је нешто у чему препознајемо Прволик по коме смо створени; не надражује чула нити их умара, већ доноси радост и одмор. Обасјани том светлошћу осећамо се, само приближно говорећи, као дете у наручју своје мајке.
У најужем смислу, светлост је обележје православног хришћанства, с обзиром на вековни опит виђења Нестворене светлости који од Тавора до данашњег дана непрекидно траје у Православној Цркви. Тај опит се, додуше, даје изразито малом стаду оних који су подвижничко-литургијским начином живота припремили своје биће за сусрет у Духу и Истини (уп. Јн 4, 23). Виђење те светлости није никакав „психологизам“, већ најдубљи могући вид богопознања у коме учествује цео човек, и душом и телом (на Тавору су, подсетимо се, апостоли видели преображеног Христа телесним очима). У тој Светлости Сам Бог се саопштава и открива човеку, у мери у којој је то људском бићу могуће да понесе. Стога Светитељи Цркве нису само врлинске личности, већ пре свега људи преображени истинском Светлошћу.
А шта је са нама који се (још увек) нисмо очистили од страсти и далеко смо од светитељског опита? Иако смо такви какви смо, ипак нисмо „остављени сиротни“ (уп. Јн 14, 18). Дато је и нама, у мери покајања и смирења, да се омивамо зрацима благодати Духа Светог и макар скупљамо мрвице које падају са духовног стола (уп. Мт 15, 27; Мк 7, 28) приправљеног за оне који постојано и верно пребивају у светлости Заповести Божијих. На тај начин, од истог Светотројичног извора пијемо сви (уп. Јн 4, 13–14), али то не чинимо у истој мери.
Светлост Христова просвећује све!, возглашава свештеник на Литургији Пређеосвећених дарова и подсећа нас да, по речима Светог Порфирија Атонског, прокопамо макар мали отвор на зидовима око нашег бића да би та светлост ушла унутра и растерала таму. У тој светлости, дакле, учествујемо по мери личног труда и пријемчивости, но пре свега по дару и милости Тројичног Бога, који жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине (1Тим 2, 4). Њему нека је слава и хвала у векове.

С љубављу у Христу Васкрсломе
презвитер Оливер Суботић




Преузмите часопис

Садржај:
Рeч уредника: Светлост незалазна Празници Цркве: Пасха – прелаз из смрти у живот Реч пастира: Литургијско превладавње осећаја усамљености Свети Оци тумаче Свето Писмо: Свети Јован Златост – О значењу Христових речи „Не д тичи ме се“ упућених Марији Магдалини Старечник:Старац Јевсевије Јанакакис Материк:Света Аргира, славна новомученица Христова Хришћанска књижевност: Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3. део) У дијалогу са атеизмом: Вера и терет доказивања (II) Тема броја Слава теби који си нам показао светлост Свети Теофан Затворник: Светлост Христова просвећује све Разговор са ђаконом Александром Јовановићем: Да будемо синови Светлости Љубав Божија – светлост за праведнике Вишедетне хришћанске породице: Цакићи из Котежа Светиње Свете Земље: Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења Светиње Свете Горе: Манастир Ивирон Из историје Српске Православне Цркве: Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља Идите и научите све народе: Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије Представљамо Вам: Црква Свете Тројице у Сремчици Мисиона ски излог: Последња заповест Породични конфликти




Почетна
О НАМА
РЕДАКЦИЈА
ПРЕТПЛАТА
АРХИВА
КОНТАКТ
ИНТЕРНЕТ СПЦ

Штампа: Штампарија Српске Православне Цркве CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.222(497.11) ISSN 0555–0122 Редакција: +381 11 30-25-116 Маркетинг: +381 11 30-25-113 Претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113 e-mail: misionar@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплата